Нивои медијске писмености међу одраслом популацијом Подгорице

Студија представља прво свеобухватно теренско истраживање медијске писмености одраслог становништва главног града Crne Gore. Обухватила је 840 испитаника из свих добних и образовних категорија и примијенила хибридну методологију мјерења медијско-информацијских компетенција.

Значај мјерења медијске писмености

У информационом окружењу у ком се медијски садржај конзумира путем десетина различитих канала — традиционалних медија, онлајн портала, друштвених мрежа, месинџер апликација — способност критичке процјене информација постала је есенцијална грађанска вјештина. У Crnoj Gori, гдје дигитализација медијске конзумације стремовито расте (75% становништва свакодневно конзумира садржаје путем паметног телефона), ниво медијске писмености директно утиче на квалитет јавног дискурса и демократских процеса.

Методолошки оквир

Истраживање је примијенило адаптирани медијско-информацијски индекс (MIL индекс) прилагођен балканском медијском контексту и тестиран у пилот студији са 80 испитаника. Скала мјери пет кључних димензија: приступ информацијама, разумијевање медијских форми и жанрова, критичку анализу садржаја, процјену извора и стваралачку употребу медија.

Теренско истраживање проведено је у периоду фебруар–март 2025. Испитаници су регрутовани стратификованим случајним узорком из свих подгоричких насеља. Присутност у узорку: 52% жена / 48% мушкараца; старосни распон 18–72 године; образовни ниво у складу са попису становништва Подгорице 2023.

Налаз: Опћи нивои медијске писмености

Просјечан резултат на MIL индексу за одраслу популацију Подгорице износи 3,2 од максималних 5,0 бодова. Ово ставља Подгорицу у средину европске скале мјерења медијске писмености, иза западноевропских главних градова (Бечу 4,1; Хелсинкију 4,3) али испред просека за Западни Балкан (2,9).

Старосне и образовне разлике

Значајне разлике у нивоу медијске писмености уочавају се међу старосним групама и образовним нивоима. Испитаници са вишим образовањем показују значајно виши ниво критичке анализе извора (4,1) него они са основношколским образовањем (2,3). Ипак, високо образована група показује вишу рањивост на дезинформације у областима изван свог стручног профила — тзв. феномен "сасвим образованих неписмених медијских потрошача".

Млађа популација (18–29) показује веће вјештине у приступу и конзумацији медијских садржаја, али нижи ниво критичке процјене. Старији испитаници (50+) показују обрнути образац — мање вјештина у дигиталном приступу, али виши опрез при дијељењу информација.

Препоруке

На основу налаза, студија препоручује таргетиране интервенције прилагођене различитим групама: за младе — развој критичке медијске перцепције умјесто дигиталних вјештина (које су већ присутне); за одрасле 30–50 — провјера алата у свакодневном дигиталном животу; за 50+ — дигитална писменост и основи верификације извора.